Dil sa Putinom Srbiji štedi milijardu evra

„Cene gasa u Evropi su naglo skočile. Vlasti u Moskvi to spretno koriste da očuvaju svoje geopolitičke interese – u Srbiji, Belorusiji, pa i Turskoj“, piše nemački list Handelsblat.

U tekstu ekonomskog lista Handelsblat opisuje se nedavni odlazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Soči, gde mu je ruski kolega Vladimir Putin poručio da zna da Srbiju čekaju izbori u aprilu, te da ceni ono što je Vučić do sada uradio za odnose sa Moskvom. Putin je takođe obećao povoljnu cenu gasa.

„Putin nije lagao“, piše Handelsblat. „Ispregovarana cena gasa od 270 dolara za hiljadu kubnih metara – koja će važiti barem pola godine – ne samo da Srbiju može da progura kroz zimu, već bi mogla da se tumači kao predizborni poklon Vučiću. U Beogradu je to izazvalo maltene ekstazu. I to nije čudo, jer je Gasprom u oktobru nudio produžetak ugovora po ceni od 790 dolara.“

Navodi se Vučićeva procena da je dil uštedeo Srbiji oko milijardu evra.

Ankara se nada sličnoj ceni

„Rusija ume da iskoristi svoje bogatstvo gasom, posebno u doba kad su cene tog energenta na berzi u Evropi već mesecima iznad hiljadu evra za hiljadu kubika. Snabdevači su najkasnije od nove godine najavili rast cena od dvadeset odsto“, piše Handelsblat.

Navodeći da Srbija nije usamljeni slučaj, list piše da i „drugi Putinovi prijatelji uživaju popuste: najveći je dobio diktator Aleksandar Lukašenko. Belorusija u idućoj godini treba da plaća tek 128,5 dolara za hiljadu kubika gasa. To je najniža cena u celoj Evropi.“

Navodi se da je Moldavija pod proruskim predsednikom plaćala 148 dolara, a sada, pod prozapadnom predsednicom, triput više. Turska je do sada plaćala oko 300 dolara, ali sporazum ističe krajem godine pa se, kako se navodi u tekstu, Ankara nada sličnoj ceni koju je dobio Beograd. U pregovorima Turska ima dobre karte.

„Turska može da posegne za više izvora gasa: zemlja godišnje plaća dvanaest milijardi dolara izvoznicima preko gasovoda Rusiji, Azerbejdžanu i Iranu, te isporučiocima tečnog gasa poput Katara, Nigerije, Alžira i Sjedinjenih Država. Skoro trećina potreba zemlje pokriva se pošiljkama tečnog gasa“, piše list iz Diseldorfa.

„Uz to je Turska važno čvorište u Gaspromovoj mreži. Preko gasovoda Turski tok, čija se cena procenjuje na oko sedam milijardi evra i koji ima kapacitet od 31,5 milijardi kubnih metara, Gasprom sada snabdeva ne samo Tursku, već i južnu Evropu. Time, recimo, Gaspromove isporuke Srbiji i odnedavno Mađarskoj zaobilaze Ukrajinu“, dodaje se u analizi.

Navodi se da Ankara teži ceni od ispod 300 dolara za hiljadu kubika, a stručnjaci veruju da ima dovoljno pregovaračke moći da to i isposluje.

Turska, „važan, ali komplikovan partner“

„Prema ruskim i turskim medijima, pregovore otežava to što neki od turskih direktnih uvoznika kod Gasproma imaju dug od 2,5 milijarde dolara. Gasprom pre potpisivanja novog ugovora traži garancije državne turske gasne firme Botas za ove dugove. Nejasno je da li, prema važećem turskom pravu, takve garancije mogu biti date“, piše Handelsblat.

Dodaje se da je Turska za Rusiju „važan, ali komplikovan partner“, i ukazuje na frontove u geopolitičkim sukobima. Recimo, u Ukrajini, Siriji i Libiji dve zemlje zastupaju različite interese. „S druge strane su Erdogan i Putin slični u odbijanju zapadnog stila života i uvek su nalazili načina da sklope dilove.“

Poslednje što se čuje je izjava turskog ministra energetike da je sporazum o gasu načelno sklopljen, da se čekaju još detalji. Handelsblat zaključuje:

„Za Rusiju povoljni gasni dil sa Turskom daje političke dividende, jer pokazuje da se prijateljstvo sa Moskvom isplati.“