Često se poteže neosporna priča o mestu i razlogu Titovog počivanja usred Beograda. Većina zna, kao i za skoro celokupnu imovinu komunista da zapravo nije njihova, nego da je nepravedno oteta. Ipak, malo ko zna ko je bio Miloš Savčić, čija je „Kuća cveća“ tj. posed na kome je ona izgrađena.
Priča o čoveku čijim naslednicima zakonski pripada parče zemlje na Dedinju, ne samo da će vas iznenaditi nego će vas verovatno navesti i na razmišljanje: „Koja osoba zaista zaslužuje muzej i mauzolej na 25. maju?“ Naime, radi se o Milošu Savčiću koji je pre Drugog svetskog rata, po bogatstvu, bio na 11. mestu u Evropi, a u firmi ovog velikog privrednika bilo je zaposleno 50.000 ljudi. Posle rata, porodici Savčić sve je oduzeto. Danas se njegov unuk, muzičar Vladimir Vlada Lešić, trudi da povrati dedinu imovinu podnevši čak 119 prijava.
Miloš Savčić je rođen u Svilajncu davne 1865. godine dok je umro u Beogradu 1941. Osnovnu školu i prva četiri razreda gimnazije završio je u rodnom gradu, a u Beogradu je 1885. završio realku i otišao iz Srbije. U Minhenu je završio Visoku tehničku školu 1889. godine. U tom nemačkom gradu proveo je još dve godine kao činovnik državnih železnica, da bi se potom vratio u Beograd, u kojem je napravio čudo.
Kao čuvenog minhenskog đaka, Gistav Ajfel zvao ga je da zajedno grade toranj u Parizu. On se, međutim, opredelio za povratak u Srbiju ! Zatim, napravio je prvu parnu strugaru, gradio železnicu (pruga Niš-Knjaževac), pa je tako započeo i proizvodnju vagona „14. oktobar“. Dve godine bio je direktor Državnih železnica. Kada je počeo trgovinski sukob, tj. Srpsko-austrougarski carinski rat, Savčić je napravio veliku klanicu – danas poznatiju pod nazivom BIM Slavija.
Nije Miloš Savčić podizao na noge samo privredu Beograda, nego je osnovao i Beočinsku fabriku cementa. Prvi svetski rat ovaj privredik je proveo u Ženevi gde je, zajedno sa Jovanom Cvijićem osnovao Srpski komitet i učestvovao u osnivanju Društva naroda – međunarodne organizacije čiji su prvenstveni ciljevi bili razoružanje i sprečavanje rata i koja je prethodila današnjim Ujedinjenim nacijama. Stvorio je čuveni smederevski Sartid 1912. godine.
Savčić je otvorio i prvo osiguravajuće društvo u Srbiji, a njegova porodica bila je među najvećim akcionarima Agrarne, Vračarske i Izvozne banke. Svoj imetak objedinili su stvaranjem holdinga Prometna banka. Tada su kupili vinograde u blizini centra Beograda i od njih napravili prestižnu stambenu četvrt – Dedinje. Miloš Savčić kupio je plac među vinogradima i sazidao dve vile – jednu za sebe, a drugu za kćerku Jelicu, udatu za čuvenog arhitektu Aleksandra Acovića.
Savčićeva vila oštećena je u bombardovanju, a u ovu drugu prvo se uselio Aleksandar Ler, čovek koji je komandovao Luftvafeom tokom bombardovanja Beograda, a zatim i Franc Nojhauzen, generalni opunomoćenik za privredu na Teritoriji vojnoupravnog komandanta Srbije.
Porodice Savčić i Acović izbačene su 17. aprila 1941. iz svih svojih vila i stanova i nikada više nisu ušli u njihov posed. Bili su među prvih 100 talaca, uglavnom članova porodica uglednih i bogatih Srba koji su se našli na Starom sajmištu, pre nego što je postao Jevrejski logor Zemun.
Miloš Savčić je preminuo prve ratne godine. Posle rata, u vilu u Užičkoj 15 uselio se Tito, a na mestu gde je bila energana za toplu vodu, koja je srušena, kako kaže Lešić u intervjuu Novostima, po Jovankinom nalogu, kasnije je podignuta Kuća cveća. Priča kaže da je Tito bacio oko na zdanje u Užičkoj još sredinom tridesetih godina prošlog veka, a neki su ga tada čuli da je rekao: „E ovde ću živeti“. U vilu se 1997. useljavaju i tadašnji predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević i njegova supruga Mirjana Marković.
Rezidencija u Užičkoj
Samo na Dedinju porodici Savčić pripada desetak vila, od čega pet u Užičkoj. Na Starom gradu im je oduzeto 14 zgrada. Takođe i tri banke, deo Palate „Albanija“, jer su bili među većim ulagačima u Trgovački fond, šest rudnika u Istočnoj Srbiji, Beočinsku i Raljsku cementaru. Bili su i vlasnici prve velike klanice u Srbiji (kasnije BIM „Slavija„), Ribarske banje, Brodarsko-transportnog preduzeća (kasnije JRB), Fabrike vagona (kasnije „14. oktobar„), Fabrike lima u Zemunu, prve strugare u Beogradu itd. Kada je Savčić osnovao Prometnu banku, kralj Petar Prvi kupio je prvih 300 akcija.
Vrednost Savčićeve imovine 1946. godine iznosila je ondašnjih 970 miliona dolara, dok se sada procenjuje na današnjih 17 milijardi dolara! Savčićeva porodica želi da im fizički budu vraćene vile i placevi, uključujući i Užičku 15, ali bez Titovog groba. Ukoliko to nije moguće, zauzvrat traže nekretnine iste vrednosti.
