Navijači Partizana obožavaju za sebe da misle i pričaju da su drugačiji od ostalih: odaniji, pametniji, pravdoljubiviji, intuitivniji, kosmopolitskiji, zahtevniji… I toliko umeju da odu daleko u samoljublju da su im nekada važnije bitke protiv nesposobne, grešne i štetne uprave, a bivalo ih je previše puta u prošlosti, nego uspesi „rođene“ ekipe, kao remi u poslednjem kolu grupne faze Lige konferencije protiv kiparskog Anortozisa.
I ponovo se međusobno podelili, jer deo „grobara“ – huligani i kriminalci sa tribina druga su priča – smatra da cilj opravdava sredstvo, naročito kada se sadašnje rukovodstvo smatra vrhovnim krivcem za četvorogodišnje životarenje u senci večitog rivala, a drugi ih nikako ne razume i drži stranu percepciji razočaranog i kao ris ljutog trenera Aleksandra Stanojevića.
Jednom je već izlio čašu žuči, kada je optužen za teranje neposlušnog i papreno plaćenog, a ne uvek i dovoljno korisnog Sejdube Sume, odnosno šurovanje sa pojedinim menadžerima i čak ulogu „trojanskog konja“ Crvene zvezde, da bi u četvrtak još oštrije stao uz ekipu
– Da li razmišljam o žrebu? Ne, razmišljam o tituli. A kako da napadnemo titulu ako imamo ovakvu atmsoferu?! I ne treba da idemo na titulu kad od prvog minuta imamo ovako nešto. Šta, treba da se ulagujem navijačima? Da ih hvalim? A od prvog minuta negativna atmosfera! Imamo četiri mlada igrača koji se bore kao lavovi. Razočaran sam i tužan, ne interesuje me ko je u klubu, ko je na vlasti! Ako si pravi Grobar dođi i podrži ekipu. Ne znam da li uopšte zaslužujemo titulu sa ovakvim ambijentom. Prvi smo na tabeli, imamo proleće u Evropi i opet ne valja! Lupaju nam prozore na svlačionici. Neko je ljut, nezadovoljan! Gledajte koliko dece Partizana ima ovde. Šta da pričam o utakmici… Za šta se borimo? Baš me briga i za titulu kad ne osećaš podršku! Ništa nam ne odgovara… Budite pozitivni i volite ovaj klub ako ga volite, a ako folirate… Koji smo mi Grobari? Ništa bre! Dođe 500 ljudi na prvenstvenu utakmicu! Neka zvižde svima nama, ali ovi momci ginu – kuljalo je iz čoveka čiji prvi mandat u Humskoj su pristalicama crno-belih doneli radovanje zbog dve titule, stalnih packi komšijama u međusobnim duelima i plasmana u Ligu šampiona.
– Iskreno, ne znam da li ću da ostanem sa ovakvom negativom, ovo je sramota! Sramota kakva je atmosfera bila! Ne interesuje me ko je u upravi, ko vodi državu. Idite, bre, napolje, rešavajte svoje druge stvari van stadiona – dopunio se šef Partizanove struke, bez milosti prema onima kojima očigledno nisu dovoljni prvo mesto na tabeli domaćeg prvenstva, sa najviše datih i najmanje dobijenih golova od svih, povratak u Evropu posle jedne sušne sezone, tek sedmo klupsko proleće u nekom od UEFA takmičenja, promocija mladih igrača…
Ili ne vide da Stanojević sa saradnicima cedi suvu drenovinu ili misle da i kvalitativno limitiran i povredama „osakaćen“ tim može uvek brže, jače, više, bolje od rivala… čim ovi ne dolaze iz top liga.
